Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

по̏хвала

жтом 4, стр. 817

по̏хвала

похвала

Лема

похвала

Извор

том 4, стр. 817, редослед 25

  1. 1.а.

    лепа и позитивна оцена, мишљење о коме или чему, исказано речима

    — Истражни судија обасу кмета похвалама.
    Грол
    Похвала великога војсковође најљепа је награда војнику.
    Крањч. Стј
  2. 1.б.

    службена (обично писмена) позитивна оцена чијег рада, делатности.

    — Друг Тито је вечерас написао похвалу Црногорцима и Крајишницима за ово бесмртно дело. Дед.
  3. 1.в.

    Добио је писмену похвалу и новчану награду. Дав.

  4. 2.

    човек који је својим делима постао понос и дика.

    — Престави се Петровић владика,, црногорска похвала и дика.
    НП Вук
Изворни текст (OCR)
по̏хвала ж 1. а. лепа и позитивна оцена, мишљење о коме или чему, исказано речима. — Истражни судија обасу кмета похвалама. Грол. Похвала великога војсковође најљепа је награда војнику. Крањч. Стј. б. службена (обично писмена) позитивна оцена чијег рада, делатности. — Друг Тито је вечерас написао похвалу Црногорцима и Крајишницима за ово бесмртно дело. Дед. В. Добио је писмену похвалу и новчану награду. Дав. 2. човек који је својим делима постао понос и дика. — Престави се Петровић владика,, црногорска похвала и дика. НП Вук.