Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

похи́тети

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 818

похи́тети

похитети

Стална адреса

Лема

похитети

Извор

том 4, стр. 818, редослед 11

  1. —

    ијек. похи́тјети, сврш похитати (1).

    ијек. — ијекавски
    — Спопала је црна слутња ... да похити и спријечи несрећу. Шимун. Возаре, похити! Распни једро!
    Шант.
Изворни текст (OCR)
похи́тети, -тӣм, ијек. похи́тјети, сврш. похитати (1). — Спопала је црна слутња ... да похити и спријечи несрећу. Шимун. Возаре, похити! Распни једро! Шант.