похра́нитн
похранитн
Лема
похранитн
Извор
том 4, стр. 820, редослед 17
- 1.а.
сачувати што, не допустити да пропадне, да претрпи какву штету.
— Ту су похрањена његова писма.
У куле белокосне ... похраним сву накупљену тугу. КН 195б.
- 1.б.
сачувати, задржати (у памети, у срцу).
— Све је то похрањено у мојој души.
У мислима јуре слике прошлости ... срећни осмеси похрањени у гробове-године.
Све ћу вас похранити у својем срцу.
- 2.а.
мало нахранити.
— Заповеди да се намажу кола и коњи похране.
- 2.б.
појачати крану да се убрза раст и да се увећа снага, мало угојити.
— зош док их мало похранимо ... тек ћеш онда видети што вреде моји мркови.
Изворни текст (OCR)
похра́нитн, по̀хра̄нӣм сврш. 1. а. сачувати што, не допустити да пропадне, да претрпи какву штету. — Ту су похрањена његова писма. Бег. фиг. У куле белокосне ... похраним сву накупљену тугу. КН 195б. б. сачувати, задржати (у памети, у срцу). — Све је то похрањено у мојој души. Леск. Ј. У мислима јуре слике прошлости ... срећни осмеси похрањени у гробове-године. Чипл. Све ћу вас похранити у својем срцу. Л-К. 2. а. мало нахранити. — Заповеди да се намажу кола и коњи похране. Шапч. б. појачати крану да се убрза раст и да се увећа снага, мало угојити. — зош док их мало похранимо ... тек ћеш онда видети што вреде моји мркови. Шапч.