поцу́рити
поцурити
Лема
поцурити
Извор
том 4, стр. 822, редослед 36
- —
почети цурити, тећи (о течности), потећи.
— Мирно је седео крај казана и чекао кад ће поцурити прве капи на табарку. Лаз. Л. Сузе ... цурком поцурише низ измршавјело лице.
Изворни текст (OCR)
поцу́рити, -ӣ сврш. почети цурити, тећи (о течности), потећи. — Мирно је седео крај казана и чекао кад ће поцурити прве капи на табарку. Лаз. Л. Сузе ... цурком поцурише низ измршавјело лице. Рен.