Одредница

почи́вати

несврштом 4, стр. 826

почи́вати

почивати

Лема

почивати

Извор

том 4, стр. 826, редослед 2

  1. 1.

    несврш и уч. према починути.

    уч. — учестали глагол
  2. 2.

    бити смештен, налазити се.

    — Војник се једном руком ослонио на столац, а друга му почива на дршку бајунета.
    Пав.
    На леђима lсељачке жене почива терет домаћинства.
    Бар.
    Будућност свијета ... почива у чврстој вољи држава и народа да си међусобно зајамче живот.
    Мј. 1926.
  3. 3.

    бити усмерен, управљен на кога.

    — Очи су болесникове почивале на Луки као да га никад у животу није видео.
    Марк. Д.
  4. 4.

    имати ослонац, исходиште, оснивати се, темељити се.

    — Веселиновић слика наш народни живот док је још почивао на старим темељима.
    Скерл.
    Основна је идеја стална и на њој све почива.
  5. 5.

    давати одраз, одражавати се.

    — Тај глухи, тихи мир као да је почивао и на њиховим сестриним уснама.
    Крањч. С.

Фразе

на срцу ми (нам) почива веома ми (нам) је блиско, стално ми (нам) је на мисли; почивао (-ала, -али) у миру (божјем)! цркв. изрека при сахрањивању мртвог верника; исп. била ти (вам) лака земља; ~ на ловорикама живети од прошле славе, поносити се некадашњим успесма.
Изворни текст (OCR)
почи́вати, по̀чӣва̄м несврш. 1. несврш. и уч. према починути. 2. бити смештен, налазити се. — Војник се једном руком ослонио на столац, а друга му почива на дршку бајунета. Пав. фиг. На леђима lсељачке жене почива терет домаћинства. Бар. Будућност свијета ... почива у чврстој вољи држава и народа да си међусобно зајамче живот. Мј. 1926. 3. бити усмерен, управљен на кога. — Очи су болесникове  почивале на Луки као да га никад у животу није видео. Марк. Д. 4. имати ослонац, исходиште, оснивати се, темељити се. — Веселиновић слика наш народни живот док је још почивао на старим темељима. Скерл. Основна је идеја стална и на њој све почива. 5. давати одраз, одражавати се. — Тај глухи, тихи мир као да је почивао и на њиховим сестриним уснама. Крањч. С.