по̀чинути
починути
Лема
починути
Извор
том 4, стр. 826, редослед 11
- 1.а.
провести неко време у стању мировања, у одмарању, одморити се, поспавати.
— Браћа су хтјела да почине, јер је уморан од пута.
Овдје би било згодно починути.
- 1.б.
заћи, смирити се (о сунцу).
— Уто жарко починуло сунце.
- 1.в.
направити прекид, престати.
— Сви га, браћо, понешто питасте; почините да га и ја питам.
- 2.а.
завршити живот, умрети, преминути.
— Сад ми нису те године да гоњам Татаре, а и овде има места где се може починути лепом козачком смрћу.
- 2.б.
фиг. бити сахрањен, смирити се, упокојити се.
— Његош ... на ... кристалном светлом брегу хоће да почине. Ств. 1952. И ја ћу у старости имати ...жељу да починем усред ових пустих маслина.
- 3.
спустити се, слетети (о птицама, летећим животињама); лагано стати, загазити на што.
— Прекрсти се наново сердар и почину босим ногама на под.
- 4.
ухватити се, прионути.
— Почину ми рђа на оружје, остаде ... земља без главара.
- 5.
бити на угару, не бити обрађен за једну или више година (о њиви).
— Iожете њиве пусти да сваке године друге почину.
- 6.
(што) положити, поставити кога, што на (под).
dialectal— На долини Ивана затражи да је почину под јабуку.
Фразе
~ вечним сном растати се са животом, умрети; ~ плодом уродити. — Ђе је зрно клицу заметнуло, онде нека И ПЛоДом ПоЧиНе. 1Њег.
Пододреднице
починути (1, 2). — Гончине не даду му одахнути да му се почине душа. Новак
Изворни текст (OCR)
по̀чинути, -не̄м сврш. 1. а. провести неко време у стању мировања, у одмарању, одморити се, поспавати. — Браћа су хтјела да почине, јер је уморан од пута. Бег. Овдје би било згодно починути. Лал. б. заћи, смирити се (о сунцу). — Уто жарко починуло сунце. НП Вук. в. направити прекид, престати. — Сви га, браћо, понешто питасте; почините да га и ја питам. НП Вук. 2. а. завршити живот, умрети, преминути. — Сад ми нису те године да гоњам Татаре, а и овде има места где се може починути лепом козачком смрћу. Глиш. б. фиг. бити сахрањен, смирити се, упокојити се. — Његош ... на ... кристалном светлом брегу хоће да почине. Ств. 1952. И ја ћу у старости имати ...жељу да починем усред ових пустих маслина. Војн. 3. спустити се, слетети (о птицама, летећим животињама); лагано стати, загазити на што. — Прекрсти се наново сердар и почину босим ногама на под. Лоп. 4. ухватити се, прионути. — Почину ми рђа на оружје, остаде ... земља без главара. Њег. 5. бити на угару, не бити обрађен за једну или више година (о њиви). — Iожете њиве пусти да сваке године друге почину. Марет. 6. (што) покр. положити, поставити кога, што на (под). — На долини Ивана затражи да је почину под јабуку. Лоп.