поште́ње
поштење
Лема
поштење
Извор
том 4, стр. 832, редослед 19
- 1.а.
својство онога који је поштен, честитост.
— Никад није вјеровао да су се други управитељи обогатили, јер он је сав свијет мјерио својим поштењем.
Противници су Марковића злонамјерно кривили, доводећи у сумњу ... и његово лично поштење.
- 1.б.
поштен, отворен однос, поступак према другима, према друштвеним појавама, исправност.
— Његово књижевно поштење, његова искреност И његов талент освојили су му међународно признање.
- 2.
невиност, девичанство (о девојци).
— Откуд се самодавила дјевојка да очува поштење.
- 3.а.
добар глас, углед.
— Моја ће бити брига да вашој штићеници оперем поштење пред свијетом.
Витези су вазда од старине, њима нико не граби поштење.
- 3.б.
слава, понос.
folk— То ће за нас бит веље поштење да Луково огњем изгоримо.
- 4.
гозба, част.
folk— Да ти мени о јесени дођеш ... а о моме крсноме именV, па да видиш части и поштења!
- 5.
дар, поклон.
dialectal— Како који момак долажаше, тако сваки поштење ношаше: неко носи главу и оружје, неко води коња седленика, неки добро руво са Турчина.
Капетан прима по једно поштење, меће покрај себе и као мало чуди се.
Фразе
поштења ми! разг. речи које се употребљавају у заклињању, у заклетви; исп. поштена, часна реч; вратити у поштењУ поштено вратити. — Ја ћу вам већ у поuтењу вратити.
Изворни текст (OCR)
поште́ње с 1. а. својство онога који је поштен, честитост. — Никад није вјеровао да су се други управитељи обогатили, јер он је сав свијет мјерио својим поштењем. Коз. Ј. Противници су Марковића злонамјерно кривили, доводећи у сумњу ... и његово лично поштење. Скерл. б. поштен, отворен однос, поступак према другима, према друштвеним појавама, исправност. — Његово књижевно поштење, његова искреност И његов талент освојили су му међународно признање. Јонке. 2. невиност, девичанство (о девојци). — Откуд се самодавила дјевојка да очува поштење. Љуб. 3. а. добар глас, углед. — Моја ће бити брига да вашој штићеници оперем поштење пред свијетом. Шен. Витези су вазда од старине, њима нико не граби поштење. НП Вук. б. нар. слава, понос. — То ће за нас бит веље поштење да Луково огњем изгоримо. НП Вук. 4. нар. гозба, част. — Да ти мени о јесени дођеш ... а о моме крсноме именV, па да видиш части и поштења! НП Вук. 5. покр. дар, поклон. — Како који момак долажаше, тако сваки поштење ношаше: неко носи главу и оружје, неко води коња седленика, неки добро руво са Турчина. НП Вук. Капетан прима по једно поштење, меће покрај себе и као мало чуди се. Коч.