Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

поштипи́ва̄ње

стом 4, стр. 833

поштипи́ва̄ње

поштипивање

Стална адреса

Лема

поштипивање

Извор

том 4, стр. 833, редослед 10

  1. —

    гл. им. од поштипивати

    гл. — глагол, глаголскиим. — именица
    — И досад се дјеверивало, али није тоrа поштипивања било. Н. посл. Вук. поштип(љ)и́вати, -штѝп(љ)ује̄м несврш. = поштипавати.
    — Све окреће коло наоколо, бијелом је руком поштипљује, а чизмом јој ногу пошепљује.
    НП Вук
    В. и пр. уз ГЛ. ИМ. ПОШтиПИВањ.
Изворни текст (OCR)
поштипи́ва̄ње с гл. им. од поштипивати. — И досад се дјеверивало, али није тоrа поштипивања било. Н. посл. Вук. поштип(љ)и́вати, -штѝп(љ)ује̄м несврш. = поштипавати. — Све окреће коло наоколо, бијелом је руком поштипљује, а чизмом јој ногу пошепљује. НП Вук. В. и пр. уз ГЛ. ИМ. ПОШтиПИВањ.