Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

по̏ја̄в

мтом 4, стр. 609

по̏ја̄в

појав

Стална адреса

Лема

појав

Извор

том 4, стр. 609, редослед 22

  1. 1.а.

    = појава (1). а. оно у чему се појављује, показује, манифестује стварност, непосредни одраз стварности у осећајном или чулном опажању човека; догађај, случај.

    — Људи су у сваком појаву који нису умели да објасне природним путем видели вишу силу.
    Марк. Св.
    Јест, збива се, да сељак пропада иако то није опћенит појав.
    Бен.
  2. 1.б.

    онај који (оно што) се појави, искрсне, настане.

    — Кнез је чудноват појав.
    Јов. С.
    Такав појав није необичан у људи који ништа не мисле.
    Шен.
  3. 2.

    појављивање кога на одређеном месту у одређено време, присутност.

    — Видјело му се на лицу да га појав апотекаров није мило дирнуо.
    Шен.
  4. 3.

    слика маште, привиђење.

    — Овај је свет, на крају крајева, само једна привидност, појав или причињавање, али ништа стварно.
    Кнеж. Б.
    У угријаној његовој машти приказивала му се Мелита као неко врхунаравно биће, као рајски појав.
    Том.
Изворни текст (OCR)
по̏ја̄в м = појава (1). 1. а. оно у чему се појављује, показује, манифестује стварност, непосредни одраз стварности у осећајном или чулном опажању човека; догађај, случај. — Људи су у сваком појаву који нису умели да објасне природним путем видели вишу силу. Марк. Св. Јест, збива се, да сељак пропада иако то није опћенит појав. Бен. б. онај који (оно што) се појави, искрсне, настане. — Кнез је чудноват појав. Јов. С. Такав појав није необичан у људи који ништа не мисле. Шен. 2. појављивање кога на одређеном месту у одређено време, присутност. — Видјело му се на лицу да га појав апотекаров није мило дирнуо. Шен. 3. слика маште, привиђење. — Овај је свет, на крају крајева, само једна привидност, појав или причињавање, али ништа стварно. Кнеж. Б. У угријаној његовој машти приказивала му се Мелита као неко врхунаравно биће, као рајски појав. Том.