по́јац
појац
Лема
појац
Варијанте
по̀јац
Извор
том 4, стр. 612, редослед 9
- —
(вок. по̑јче уме певати, који лепо пева, певач; певач у хору, онај који поје у цркви; исп. певац (3).
ген. мн. по̑ја̄ца̄) и по̀ја̄ч, -а́ча м онај који
— Код нас нема ни два појца који појУ једнако. БК 1906. Кад се освијестио, држао га је неки духовник ... вјеројатно црквени појац. Крањч. Стј. Дуго је још гледао гомиле свирача ... и црквених појача.
Изворни текст (OCR)
по́јац и по̀јац, по́јца м (вок. по̑јче; ген. мн. по̑ја̄ца̄) и по̀ја̄ч, -а́ча м онај који уме певати, који лепо пева, певач; певач у хору, онај који поје у цркви; исп. певац (3). — Код нас нема ни два појца који појУ једнако. БК 1906. Кад се освијестио, држао га је неки духовник ... вјеројатно црквени појац. Крањч. Стј. Дуго је још гледао гомиле свирача ... и црквених појача. Глиш.