Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

поједи́нац

мтом 4, стр. 612

поједи́нац

појединац

Стална адреса

Лема

појединац

Извор

том 4, стр. 612, редослед 25

  1. —

    (ген. мн. појѐдӣна̄ца̄) онај који је један, сам, без других.

    ген. — генитивмн. — множина
    — Како може толико људи у тако малену простору толико среће и мира наћи, а појединац не може у цијелом свијету? Шен. Говорио им је да се опште добро не мери по добру појединаца.
    Макс.
Изворни текст (OCR)
поједи́нац, -нца м (ген. мн. појѐдӣна̄ца̄) онај који је један, сам, без других. — Како може толико људи у тако малену простору толико среће и мира наћи, а појединац не може у цијелом свијету? Шен. Говорио им је да се опште добро не мери по добру појединаца. Макс.