по̀јести
појести
Лема
појести
Извор
том 4, стр. 614, редослед 11
- 1.а.
сажвакати и прогутати све, без остатка (о храни).
— Ољуштио га lслеђa] ... припекао и у сласт појео.
Шум вјетра поједе и њеrове ... ријечи.
- 1.б.
сажвакати и прогутати.
— Пресједе старцу оно неколико залогаја што их је појео.
- 2.
оштетити гризући, бушећи, изгристи (о инсектима).
— Хаљину су појели мољци.
Реч.
- 3.а.
фиr. потрошити, узети на име трошка, начинити трошак у вредности чега.
— Ти си мој мираз појео. Андр. И. lарница ће нам појести шуму.
- 3.б.
спречити кога да делује, да живи, да се развија, упропастити.
— Трговине су конкуренцијом једна другу јеле, док најзад најјача није појела све.
Светозарева брата ... убили су либерали, али Свтозара појели су конзервативци.
- 4.а.
измучити прекорима, грдњама, пребацивањима.
— Ако јој је и душу појео ... њен је то човек. Ћос.
- 4.д.
Ово ником не говори
— појешће нас дрVгови ако чују.
- 4.б.
изгристи, измучити, лишити мира (о каквом јаком осећању, чувству); истрошити, ослабити.
— Нас, драги сине, поједоше старости и бриге.
Поједе ме срамота.
Глад их је појела, и не личе више на људе. Пол. 1958.
- 5.
примити, отрпети (неку увреду).
— Данас живи Милка с дугачким Стојаном. А поједе више батина него хлеба!
Јао, шта сам само појео шамара!
Фразе
да га поје деш разг. необично мио, добар, диван (обично о детету); ни
Изворни текст (OCR)
по̀јести, -еде̄м сврш. 1. а. сажвакати и прогутати све, без остатка (о храни). — Ољуштио га lслеђa] ... припекао и у сласт појео. Бен. фиг. Шум вјетра поједе и њеrове ... ријечи. Франг. б. сажвакати и прогутати. — Пресједе старцу оно неколико залогаја што их је појео. Јурк. 2. оштетити гризући, бушећи, изгристи (о инсектима). — Хаљину су појели мољци. Бак. Реч. 3. фиr. а. потрошити, узети на име трошка, начинити трошак у вредности чега. — Ти си мој мираз појео. Андр. И. lарница ће нам појести шуму. Дук. б. спречити кога да делује, да живи, да се развија, упропастити. — Трговине су конкуренцијом једна другу јеле, док најзад најјача није појела све. Вуј. Светозарева брата ... убили су либерали, али Свтозара појели су конзервативци. Јов. С. 4. а. измучити прекорима, грдњама, пребацивањима. — Ако јој је и душу појео ... њен је то човек. Ћос. Д. Ово ником не говори — појешће нас дрVгови ако чују. ЛМС 1951. б. изгристи, измучити, лишити мира (о каквом јаком осећању, чувству); истрошити, ослабити. — Нас, драги сине, поједоше старости и бриге. Ћоп. Поједе ме срамота. Ољ. Глад их је појела, и не личе више на људе. Пол. 1958. 5. примити, отрпети (неку увреду). — Данас живи Милка с дугачким Стојаном. А поједе више батина него хлеба! Ад. Јао, шта сам само појео шамара! Вин.