Одредница

по̀јило

стом 4, стр. 614

по̀јило

појило

Стална адреса

Лема

појило

Извор

том 4, стр. 614, редослед 19

  1. 1.

    место (на реци, језеру и сл.) где се стока поји или где звери долазе да пију, појиште.

    сл. — слично
    — У сутон силазио би с благом на појило.
    Гор.
    Ту су их ... убијали као звериње на појилима.
    Андр. И.
  2. 2.

    пиће за стоку (обично мешано с мекињама), напој.

    с — средњи род
    — Она кућа свој задатак отаљава, крепи стоку и људе храном, пићем, појилом. Чипл. по̀јити?, -ӣм (имп. по̑ј; трп. прид. по̏јен) несврш.
  3. 1.а.

    давати коме да пије, напајати.

    — Напојили коње па сад поје краве. Змај. фиr. Добром надом поји душу своју.
    Комб.
  4. 1.б.

    давати коме вино и друга (алкохолна) пића, частити кога пићем.

    — Завукао би га у крчме и клијети, ондје га појио преко мјере.
    Шен.
  5. 1.в.

    давати коме многе и разне лекове.

    — Нађе некаку вешту Јеврејку која га је ... појила разним лековима.
    Глиш.
  6. 1.г.

    снабдевати водом.

    — Добра вода ... је] ... појила сам град.
    Павл.
    Тко те је свјетлошћу појио?
    Наз.
  7. 2.

    натапати.

    — Појили су крвљу равнице и кланце
    Панд.
    Трава ће ... хумку покрити летос појена кишом и његовим сељаковим знојем
    Чипл.

Пододреднице

~ се

постајати влажан, натапати се чиме. — фиг. Сутони се поје зимом и зоре немиром. Каш. по̀јити?, -ӣм несврш. покр. в. појати — У прозорје ... булбули поје. Огр. Они хоће да им се поји за певницом. Петр. В

постајати влажан, натапати се чиме.
Изворни текст (OCR)
по̀јило с 1. место (на реци, језеру и сл.) где се стока поји или где звери долазе да пију, појиште. — У сутон силазио би с благом на појило. Гор. Ту су их ... убијали као звериње на појилима. Андр. И 2. пиће за стоку (обично мешано с мекињама), напој. — Она кућа свој задатак отаљава, крепи стоку и људе храном, пићем, појилом. Чипл. по̀јити?, -ӣм (имп. по̑ј; трп. прид. по̏јен) несврш. 1. а. давати коме да пије, напајати. — Напојили коње па сад поје краве. Змај. фиr. Добром надом поји душу своју. Комб. б. давати коме вино и друга (алкохолна) пића, частити кога пићем. — Завукао би га у крчме и клијети, ондје га појио преко мјере. Шен. в. давати коме многе и разне лекове. — Нађе некаку вешту Јеврејку која га је ... појила разним лековима. Глиш. г. снабдевати водом. — Добра вода ... је] ... појила сам град. Павл. фиг. Тко те је свјетлошћу појио? Наз. 2. натапати. — Појили су крвљу равнице и кланце Панд. Трава ће ... хумку покрити летос појена кишом и његовим сељаковим знојем Чипл.