појуна́чити
појуначити
Лема
појуначити
Извор
том 4, стр. 615, редослед 12
- —
подјуначити се; исп. ојуначити се.
— Он се ... после њихове ђачке исповеди појуначи и свечано зарече ... да ће се сутра ујутро, уз инат, омрсити па причестити. Маш. Нек се момак појуначи.
Изворни текст (OCR)
појуна́чити се, -у̀на̄чӣм се сврш. подјуначити се; исп. ојуначити се. — Он се ... после њихове ђачке исповеди појуначи и свечано зарече ... да ће се сутра ујутро, уз инат, омрсити па причестити. Маш. Нек се момак појуначи. Наз.