Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

поју́рити

сврштом 4, стр. 615

поју́рити

појурити

Лема

појурити

Извор

том 4, стр. 615, редослед 13

  1. 1.а.

    почети јурити, бежати, похитати, потрчати.

    — Све је то појурило са сокака у авлију.
    Срем.
    Марија застане ... и појури нам у сусрет.
    Пав.
  2. 1.б.

    брзо, журно се повести с неком намером.

    с — средњи род
    — Сјео сам у њихов ауто, појурио у болницу.
    Фелд.
  3. 2.

    потећи, навалити.

    — Крв ми појури у образе.
    Ков. А.
    Онда му у водоскоку појуре из уста речи.
    Каш.
  4. 3.

    прел. почети гонити, погнати, потерати кога.

    прел. — прелазни глагол
    — Сиротиња скочи на оружје па појури пивске пљењенике.
    Март.
    Крајишке јединице појуриле су Ђујића и он је побегао.
    Дед. В.
Изворни текст (OCR)
поју́рити, по̀јӯрӣм сврш. 1. а. почети јурити, бежати, похитати, потрчати. — Све је то појурило са сокака у авлију. Срем. Марија застане ... и појури нам у сусрет. Пав. б. брзо, журно се повести с неком намером. — Сјео сам у њихов ауто, појурио у болницу. Фелд. 2. потећи, навалити. — Крв ми појури у образе. Ков. А. Онда му у водоскоку појуре из уста речи. Каш. 3. прел. почети гонити, погнати, потерати кога. — Сиротиња скочи на оружје па појури пивске пљењенике. Март. Крајишке јединице појуриле су Ђујића и он је побегао. Дед. В.