Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

по̑ј

мтом 4, стр. 609

по̑ј

пој

Лема

пој

Извор

том 4, стр. 609, редослед 21

  1. 1.

    извођење гласом или гласовима музикалних звукова, певање (обично црквено).

    — Из цркве се излијеваше мили пој дјечјих грла.
    Дук.
    У правилним размацима чује се љуљање колијевке и уједначен пој нарицаљке.
    Лал.
  2. 2.

    певање птица.

    — Зар пој славуја ... није музика?
    Јурк.
    Те зоре испод планине чуо се само први пој петлова.
    Ћос. Д.
  3. 3.

    фиг. способност песничког стварања.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Са неба и од бога послан је мени пој.
    Змај
  4. 4.

    пиће. Бак. Реч.

Изворни текст (OCR)
по̑ј, по̏ја м 1. извођење гласом или гласовима музикалних звукова, певање (обично црквено). — Из цркве се излијеваше мили пој дјечјих грла. Дук. У правилним размацима чује се љуљање колијевке и уједначен пој нарицаљке. Лал. 2. певање птица. — Зар пој славуја ... није музика? Јурк. Те зоре испод планине чуо се само први пој петлова. Ћос. Д. 3. фиг. способност песничког стварања. — Са неба и од бога послан је мени пој. Змај. 4. пиће. Бак. Реч.