Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

по̏љӯт

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 668

по̏љӯт

пољут

Лема

пољут

Извор

том 4, стр. 668, редослед 11

  1. —

    подоста, прилично љут само мало пољута. Јакш. Ђ. постати љут један на другог, посвађати се.

    — Љути Зупци ко̑ каљено гвожђе, а пољући од њих Цетињани. Март. Стара Митра беше добра и вредна домаћица, пољу́тити се, по̀љӯтӣм се сврш. покр.
    — Раније ме много волио, а и ја сам њему ваљао, само смо се у устанку некако разминули и пољутили. ал.
Изворни текст (OCR)
по̏љӯт, -а, -о подоста, прилично љут. — Љути Зупци ко̑ каљено гвожђе, а пољући од њих Цетињани. Март. Стара Митра беше добра и вредна домаћица, само мало пољута. Јакш. Ђ. пољу́тити се, по̀љӯтӣм се сврш. покр. постати љут један на другог, посвађати се. — Раније ме много волио, а и ја сам њему ваљао, само смо се у устанку некако разминули и пољутили. ал.