поћу́тети

поћутети

Лема

поћутети

Извор

том 4, стр. 812, редослед 15

—
ијек. поћу́тјети (ретко ек.), сврш. осећањем дознати, осетити, оћутјети.
ијек. — ијекавскиек. — екавски
— Петровић поћути стога и неко поштовање према тој жени.
Леск. Ј.
Поћути на раменима нечију руку.
Цар Е.

Пододреднице

~ се

повр. — Одједном се поћути лаган као перо. Цар Е

повр.

Изворни текст (OCR)

поћу́тети, -тӣм, ијек. поћу́тјети (ретко ек.), сврш. осећањем дознати, осетити, оћутјети. — Петровић поћути стога и неко поштовање према тој жени. Леск. Ј. Поћути на раменима нечију руку. Цар Е.