поћу́тити

поћутити

поћутити

том 4, стр. 812, редослед 16

1.
= поћутати Вук Рј.
2.
помиловати (руком), погладити. Вук Рј. поћу́тјети (се), -тӣм (се), ек. поћу́тети (се).
dialectal
покр. — покрајинскиек. — екавски

Изворни текст (OCR)

поћу́тити, -ӣм сврш. 1. = поћутати. Вук Рј. 2. покр. помиловати (руком), погладити. Вук Рј. поћу́тјети (се), -тӣм (се), ек. поћу́тети (се).