пра̀вац
правац
Лема
правац
Извор
том 4, стр. 836, редослед 4
- 1.а.
замишљена равна линија која је управљена према циљу кретања.
— Тумарах дуго без правца и пута.
У планини, која се тресла и била тамна, изгубише правац. Пер. фиr. Марин је видно оо̄радован што се разговор свео тим правцем. Цар
- 1.б.
место, страна куда се неко упупио, смер.
— Настојник манастира је побјегао у непознатом правцу.
- 1.в.
замишљена линија или пут који спаја полазиште и циљ.
— Кренемо у сусрет нашиХ пролетерских бригада, за које смо претпостављали да се с Врховним штабом налазе на правцу Фоча—Грозор.
- 2.а.
фиг. пут развитка, ток, смер каквог деловања, какве радње, појаве и с.
— Много је писано о Бранковим претходницима ... и утицају народне књижевности на правац његова певања.
Да Остап није пустио старца ... пошао би главни правац романа можда другим путем.
- 2.б.
схватање, погледи, став људи (књижевника, уметника, филозофа и др.) повезаних истим идејама, циљевима и методама фрада и њихова делатност.
— Сад реални правац влада и у песми и у приповецл.
Ученици петога разреда гимназије тешко могу правилно схватити и оцијенити књижевне правце и књижевне школе.
Услед сталног развоја савремене психологије мучно је дати какав одређенији прсглед њених праваца.
- 3.
најкраћа линија која спаја две тачке у равнини.
mathematics - 4.
прав, раван, велики нож. Вук Рј.
dialectal
Фразе
на ~ равно, право, правце; правЦем на, у пра вцу (Чега) према; о дредити ~ чему усмерити што; у оба Пра В Ца тамо и овамо, тамо и натраг; у том правцу у том смислу. — У његовој свијести владала је у том правцу голема празнина и провалија. Јонке.; узети добар (рђав), ~, поћи, ударити добрим (рђавим) пра вцем повољно, неповољно се развитати.
Изворни текст (OCR)
пра̀вац, -вца м 1. а. замишљена равна линија која је управљена према циљу кретања. — Тумарах дуго без правца и пута. Ил. У планини, која се тресла и била тамна, изгубише правац. Пер. фиr. Марин је видно оо̄радован што се разговор свео тим правцем. Цар Е. б. место, страна куда се неко упупио, смер. — Настојник манастира је побјегао у непознатом правцу. Чол. в. замишљена линија или пут који спаја полазиште и циљ. — Кренемо у сусрет нашиХ пролетерских бригада, за које смо претпостављали да се с Врховним штабом налазе на правцу Фоча—Грозор. Чол. 2. фиг. а. пут развитка, ток, смер каквог деловања, какве радње, појаве и с. — Много је писано о Бранковим претходницима ... и утицају народне књижевности на правац његова певања. Прод. Да Остап није пустио старца ... пошао би главни правац романа можда другим путем. Крањч. Стј. б. схватање, погледи, став људи (књижевника, уметника, филозофа и др.) повезаних истим идејама, циљевима и методама фрада и њихова делатност. — Сад реални правац влада и у песми и у приповецл. Срем. Ученици петога разреда гимназије тешко могу правилно схватити и оцијенити књижевне правце и књижевне школе. Лит. 1957. Услед сталног развоја савремене психологије мучно је дати какав одређенији прсглед њених праваца. Псих. 3. мат. најкраћа линија која спаја две тачке у равнини. 4. покр. прав, раван, велики нож. Вук Рј.