пра̑вдати

правдати

Лема

правдати

Извор

том 4, стр. 837, редослед 2

1.
(коrа) доказивати чију праведност или невиност, бранити (кога или што) од приговора, објашњавати чији поступак и сл.
сл. — слично
— Жупник је једном морао да га правда и извињава Што је увредио једног конзуларног чиновника.
Андр. И.
Наравно, то је морао да правда стратегијским разлозима. КН 1955.
2.
књиг. доказивати документима приходе и расходе:
књиг. — књиговодство
трОШIКОве.

Пододреднице

~ се

1. повр. према правдати (1). — Овако се морао Вук правдати за множину појединих ријечи. Јаг. Командант воза је покушавао да му се правда, али га генерал није ни слушао. Нуш. 2. уз. повр. а. свађати се, препирати се с неким. — Ја не волим ... да погађам послугу и да се с њом правдам. Петр. В. Газда се затим дебелу уру правда с неким. Дук. б. парничити се. — Ишли су у опћину или на суд да се ондје правДају. Том. У посједовним парницама ... се Загорац обично правда без помоћи одвјетника. Мј. 1936

повр. према правдати (1).уз. повр. свађати се, препирати се с неким.Газда се затим дебелу уру правда с неким. Дук.парничити се.

Изворни текст (OCR)

пра̑вдати, -а̄м несврш. 1. (коrа) доказивати чију праведност или невиност, бранити (кога или што) од приговора, објашњавати чији поступак и сл. — Жупник је ... једном морао да га правда и извињава Што је увредио једног конзуларног чиновника. Андр. И. Наравно, то је морао да правда стратегијским разлозима. КН 1955. 2. књиг. доказивати документима приходе и расходе: