пра̀вда̄ч
правдач, правдаџија
Лема
правдач
Варијанте
правдаџија, пра̏вдаџија
Извор
том 4, стр. 837, редослед 3
- —
пеј онај који се радо правда, који се често парничи, свадљивац, свађалица.
— Премда он није ни каматар ни правдач, а поштене је бесједе, ипак биће их који ће се у себи наслађивати злу што га снађе. Ћип. Међу лихварима, ... и правдаџијама осјетише они потребV да се један другом приближе.
Изворни текст (OCR)
пра̀вда̄ч, -а́ча и пра̏вдаџија м пеј. онај који се радо правда, који се често парничи, свадљивац, свађалица. — Премда он није ни каматар ни правдач, а поштене је бесједе, ипак биће их који ће се у себи наслађивати злу што га снађе. Ћип. Међу лихварима, ... и правдаџијама осјетише они потребV да се један другом приближе. Бег.