пра̑вда
правда
Лема
правда
Извор
том 4, стр. 836, редослед 8
- 1.а.
друштвено стање у којем сваки добива оно што му по закону припада, правица; супр. неправда, кривда.
— Iравда заповеда: не чини другоме оно што не желиш да се теби чини.
Завладат ће чиста љубав, братство људи и апсолутна правда.
- 1.б.
оно што коме припада према заслузи.
— Од њега критичара се тражи да разуме свакога писца ... да сваком ода правду. Поп.
- 1.в.
праведност.
— Узалуд се позивао на правду.
- 1.г.
право суђења и област, делокруг на који се простире то право, правосуђе.
— Једва некако јавим дописницом у Загреб да сам у »рукама правде«.
Латити се жезла да се примире најгоре распре, да се уреди расклимана правда.
- 2.а.
парба, парница, распра, процес.
— Ако кадгод будеш имао какву правду ... само пошаљи човјека ... везиру у Цариград па не води бриге!
Имао је] ... да при суду на великој правди заступа оца.
- 2.б.
свађа, кавга, препирка, размирица.
— Лакше, попе, куд си загазио? ... ка̂ да с богом правду започео.
Мало те није опет настала вика и правда.
- 3.
невиност, недужност.
— Сједи дјечарац од десет година, са плавим очима правде.
- 4.
истина.
— Дјеца, будале и пијани правду говоре. Н. посл.
Фразе
давати (делити, кројити, осецати, су дити, вршити) пра в ду судити, пресуђивати, доносити пресуду; извршити правду над ким смакнути, убити кога по пресуди; на прав ди (бога), на божјУ правду невино, без кривице; по прав ди онако како је право, како правди одговара, заправо, стварно.
Изворни текст (OCR)
пра̑вда ж 1. а. друштвено стање у којем сваки добива оно што му по закону припада, правица; супр. неправда, кривда. — Iравда заповеда: не чини другоме оно што не желиш да се теби чини. Петрон. Завладат ће чиста љубав, братство људи и апсолутна правда. Уј. б. оно што коме припада према заслузи. — Од њега критичара се тражи да разуме свакога писца ... да сваком ода правду. Поп. Б. в. праведност. — Узалуд се позивао на правду. Јонке. г. право суђења и област, делокруг на који се простире то право, правосуђе. — Једва некако јавим дописницом у Загреб да сам у »рукама правде«. Матош. Латити се жезла да се примире најгоре распре, да се уреди расклимана правда. Шен. 2. а. парба, парница, распра, процес. — Ако кадгод будеш имао какву правду ... само пошаљи човјека ... везиру у Цариград па не води бриге! Кост. Л. Имао је] ... да при суду на великој правди заступа оца. Леск. Ј. б. свађа, кавга, препирка, размирица. — Лакше, попе, куд си загазио? ... ка̂ да с богом правду започео. Њег. Мало те није опет настала вика и правда. Ђал. 3. невиност, недужност. — Сједи дјечарац од десет година, са плавим очима правде. Уј. 4. истина. — Дјеца, будале и пијани правду говоре. Н. посл. Вук.