пра̀вица
правица
Лема
правица
Варијанте
правѝца
Извор
том 4, стр. 839, редослед 3
- 1.
правда (1I)
— Сељачки вођа Губец ... био је примјер борца за народ, за правицу.
Кривотвори новце и краде коње докле Га не ухвати правица. Ков.. А.
- 2.
(обично у мн.) повластица законом зајамчена,
law— Зар се тако поштивају наше правице!
Порта се обвезала да да̂ Србима извесне правице и независну унутраШњу управу.
- 3.
праведност, невиност.
— Не разуме судије ни осуду, толико је уверен у своју правицУ.
Изр. давати (делити, кројити, вршити) правицу в. уз правда (изр.); имати правицу имати право, говорити истину.
— Да, да, једри добро
— потврди шјора Виторија.
— Хм! Имаш правицу, предомисли се шјор Менего.
Изворни текст (OCR)
пра̀вица и правѝца ж 1. правда (1I). — Сељачки вођа Губец ... био је примјер борца за народ, за правицу. Ћоп. Кривотвори новце и краде коње докле Га не ухвати правица. Ков.. А. 2. (обично у мн.) повластица законом зајамчена, право. — Зар се тако поштивају наше правице! М-О. Порта се обвезала да да̂ Србима извесне правице и независну унутраШњу управу. Гавр. 3. праведност, невиност. — Не разуме судије ни осуду, толико је уверен у своју правицУ. Јевт. Изр. давати (делити, кројити, вршити) правицу в. уз правда (изр.); имати правицу имати право, говорити истину. — Да, да, једри добро — потврди шјора Виторија. — Хм! Имаш правицу, предомисли се шјор Менего. Ћип.