Одредница

пра̂вӣ

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 835

пра̂вӣ

прави QA: medium

Лема

прави

Извор

том 4, стр. 835, редослед 26

  1. 1.а.

    -о̄; каткад појачано: прав правцат, прав правцит, прав здрав; прави правцати) а. раван, несавијен, неикривљен.

    — Право се дрво по половици цијеnа. Н. посл.
    Вук
    Станојло беше човек висок, прав ко̂ свећа, крупан и снажан.
    Вес.
    Мој је живот тек у правој црти.
    Уј.
    Коса је била подељена тачно на средини правим раздељком. Ћос.
  2. 1.б.

    који није таласаст: ~ коса. Р-К Реч.

  3. 2.а.

    фиг. који нема кривице, невин, недужан.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — На све стране, веле, жбири и уходе, те може чо'ек прав правцит заглавит'.
    Мат.
    Турци ... ухвате га права-здрава и вежу му руке наопако.
    Павл.
    Немој, мама, плакати ... и немој обијати прагове и молити којекога; ја сам прав и ништа ми неће бити.
    Андр. И.
  4. 2.б.

    који је без манс, исправан, поштен, честит.

    — Сједио овај или опај у варошкој кући, само да је 1рав.
    Шен.
    Бивши француски посланик у Бечу ... један ретко прав и добар човек ...
    Јов. Ј.
  5. 2.в.

    који је по вољи, мио, угодан.

    dialectal
    покр. — покрајински
    — Ти већ знаш ред. Види се да си у доброј кући била Ради увек тако па ћеш ми бити права.
    Вес.
    Ако сам ти прав, оче, да се окумимо!
    Лаз. Л.
  6. 3.

    који доиста јест, који одговара стварности, стваран, збиљски, истински: право стање ствари.

    — Моје њежно осјећање није било само обична симпатија
    — пријатељство, него права љубав.
    Леск. Ј.
    Тlремда је ве́ћ двадесетак година живео у варошици, остао је још увек права правцата сељачина.
    Маш.
    Убрзо показаше своје право лице.
    Ћоп.
  7. 4.

    онакав какав треба да буде.

    — Исје ћеМО СВ8 срПСке КН8з0Ве ... И КМеrоsе попове, само луду ђецу оставити, пак ће оно права бити раја.
    НП Вук
    Ти си само трећина правог човјека.
    Козарч.
  8. 5.

    који одговара приликама, времену, ситуацији, жељама, способностима чијим, погодан: стићИ у право време, извести на прави пут.

    — Треба му знати прићи ... с праве стране.
    Козарч.
    Бајкић доби времена да се прихвати правог посла.
    Ћос. Б.
    Ако сте икада употребили праву ријеч на правоме мјесту, било је то у вашем првом ... прогласV.
    Крл.
  9. 6.

    који нешто значи или представља непосредно у ужем смислу, у основној реализацији: прави разломак, прави објекат, правӣ кутњаци, права ребра итд.

    итд. — и тако даље
Изворни текст (OCR)
пра̂вӣ, -а̄, -о̄; каткад појачано: прав правцат, прав правцит, прав здрав; прави правцати) 1. а. раван, несавијен, неикривљен. — Право се дрво по половици цијеnа. Н. посл. Вук. Станојло беше човек висок, прав ко̂ свећа, крупан и снажан. Вес. Мој је живот тек у правој црти. Уј. Коса је била подељена тачно на средини правим раздељком. Ћос. Б. б. који није таласаст: ~ коса. Р-К Реч. 2. фиг. а. који нема кривице, невин, недужан. — На све стране, веле, жбири и уходе, те може чо'ек прав правцит заглавит'. Мат. Турци ... ухвате га права-здрава и вежу му руке наопако. Павл. Немој, мама, плакати ... и немој обијати прагове и молити којекога; ја сам прав и ништа ми неће бити. Андр. И. б. који је без манс, исправан, поштен, честит. — Сједио овај или опај у варошкој кући, само да је 1рав. Шен. Бивши француски посланик у Бечу ... један ретко прав и добар човек ... Јов. Ј. в. покр. који је по вољи, мио, угодан. — Ти већ знаш ред. Види се да си у доброј кући била Ради увек тако па ћеш ми бити права. Вес. Ако сам ти прав, оче, да се окумимо! Лаз. Л. 3. који доиста јест, који одговара стварности, стваран, збиљски, истински: право стање ствари. — Моје њежно осјећање није било само обична симпатија — пријатељство, него права љубав. Леск. Ј. Тlремда је ве́ћ двадесетак година живео у варошици, остао је још увек права правцата сељачина. Маш. Убрзо показаше своје право лице. Ћоп. 4. онакав какав треба да буде. — Исје ћеМО СВ8 срПСке КН8з0Ве ... И КМеrоsе попове, само луду ђецу оставити, пак ће оно права бити раја. НП Вук. Ти си само трећина правог човјека. Козарч. 5. који одговара приликама, времену, ситуацији, жељама, способностима чијим, погодан: стићИ у право време, извести на прави пут. — Треба му знати прићи ... с праве стране. Козарч. Бајкић доби времена да се прихвати правог посла. Ћос. Б. Ако сте икада употребили праву ријеч на правоме мјесту, било је то у вашем првом ... прогласV. Крл. 6. који нешто значи или представља непосредно у ужем смислу, у основној реализацији: прави разломак, прави објекат, правӣ кутњаци, права ребра итд.