Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

пра́во

стом 4, стр. 840

пра́во

право QA: medium

Лема

право

Извор

том 4, стр. 840, редослед 11

  1. 1.а.

    (у објективном смислу) општа, потребном гаранцијом зајамчена правила која уређују животне односе међу људима и према заједници и изражавају вољу владајуће класе: римско ~, буржоаско ~, социјалистичко ~.

  2. 1.б.

    (у субјективном смислу) оно што припада појединиу на основу одредаба стварних, објективних правних прописа: ауторско ~, бирачко ~, грађанско ~, станарско

    , ~ на социјално осигурање, ~ на рад,
    на школовање.
  3. 2.

    скуп закона и прописа који се односе на какву грану државног уређења, јавног живота или друштвене делатности: буџетско ~, кривично ~, менично

    , наследно ~, поморско ~, трговачко
    управно ~, уставно ~.
    Нех.
  4. 3.

    (обично мн.) скуп овлаћења, скуп стечених повластица.

    Зато је ... Чесима свечано признао њихова хисторијска права. ОП 2.
  5. 4.

    а. власт да се могу вршити државна дела, да се може располагати каквим стварима.

    Браћа њена од стричева почну полагати право на то имање. Дом. б. могућност, слобода деловања, поступања, владања чиме. — Прође она међу мушкарцима ... смијешећи се свима као и љубазно препуштајући свакоме право да се наслађује љепотом њезина стаса. Крањч. Стј.
  6. 5.

    предност, преимућство које припада коме према друштвеном положају, годинама старости и сл.

    а све се сложише, само за девера никако, јер то је право било право младенаца. Срем.
  7. 6.

    исправа или докумен(а)т којим се стиче каква повластица.

    Чича Јордан је имао и механско право, право да точи и крчми пиће. Срем.
  8. 7.

    правда.

    Они ће вам судити и кројити право. Шен.
  9. 8.

    правне науке.

    Кватерник је изучно право.
    јачег, ~ песнице употреба силе да би се коме што узело на што се полаже право;
    самоодређења,самоопре де љења начело међународне политике да сваки народ има право сам да одлучи у којој држави жсели сивети или (а жсели основати с. ствену државу ~ свој ине потпуна правна власт над чиме; с (пуним) пр авоМ, С пуно права оправдано; ча сна пр ава права која ужива сваки пунолетни грађанин док није осуђиван; школа с правом јавности ист. приватна школа којој се признају сва права јавне школе.

Фразе

бити у праву имати право в. уз пра̏во (изр.); добити, стећи грађанско ~, ~ грађанства а) добити, ступити у сва права која има грађанин неке земље; б) стећи опите признање; бити усвојен, примљен; почети се употребљавати. — Нове мисли стекле су у нашој литератури грађанско право. Марј. М. Свет се напослетку навикне на те речи, и оне временом стекну право грађанства. Нед.; крепосно ~ ист. право великопоседника или спахије у бившој царистичкој Русији да располаже личношћу, радом и имовином сељака који сиве на њиховом имању; по праву законски; ~ азила в. под азил (изр.); ~ вета право појединца или државе да може својим гласом онемогућити доношење и извршење какве одлуке; ~ гла са (активно) право грађанина да на изборима може гласати; ~ г ла са (па сив но) право грађанина да на изборима може бити изабран;
Изворни текст (OCR)
пра́во с 1. а. (у објективном смислу) општа, потребном гаранцијом зајамчена правила која уређују животне односе међу људима и према заједници и изражавају вољу владајуће класе: римско ~, буржоаско ~, социјалистичко ~. б. (у субјективном смислу) оно што припада појединиу на основу одредаба стварних, објективних правних прописа: ауторско ~, бирачко ~, грађанско ~, станарско