Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

пра̀вце̄

прилтом 4, стр. 844

пра̀вце̄

правце

Лема

правце

Извор

том 4, стр. 844, редослед 1

  1. 1.а.

    у равној црти, у правој линији, равно,

    law
    — Сунце стаде бити правце у теме.
    Лаз. Л.
    Звијери те отех што ти на пут паде којим се правце уз бријег дивни греде.
    Комб.
  2. 1.б.

    непосредно, директно, изравно.

    — Истина делује правце као светлост. Кнеж.
  3. 1.б.

    Јан је отворен и подобан да разуме што је добро, што долази правце од срца. Дов.

  4. 2.

    право, без скретања, без задржавања.

    — Није се зауставио с њима, но правце оде својој кући.
    Ћип.
    Зато правце на Данајце ударимо сада.
    М-И
Изворни текст (OCR)
пра̀вце̄ прил. 1. а. у равној црти, у правој линији, равно, право. — Сунце стаде бити правце у теме. Лаз. Л. Звијери те отех што ти на пут паде којим се правце уз бријег дивни греде. Комб. б. непосредно, директно, изравно. — Истина делује правце као светлост. Кнеж. Б. Јан је отворен и подобан да разуме што је добро, што долази правце од срца. Дов. 2. право, без скретања, без задржавања. — Није се зауставио с њима, но правце оде својој кући. Ћип. Зато правце на Данајце