пра̏г
праг
Лема
праг
Извор
том 4, стр. 844, редослед 5
- 1.а.
(лок. пра̀гу) греда (од дрвета, камена или метала) која лежи с доње стране врата између довратника.
— Ја сам седео на прагу пред кућом.
Дошао је и одмах с прага питао.
- 1.б.
довратак, довратник. Вук Рј.
dialectal - 2.а.
жел. једна од дрвених греда које служе као подлога за железничке или трамвајске шине.
— Једна је црна локомотива ... пројурила, те се јоШ дуго чуло како шиње на заглавцима прагова ударају у једноличном размаку.
Низ пругу Радојкине сукње лепршају на ветру, а она, босонога, одважно скаче преко прагова и рукама весла по ваздуху. Рад.
- 2.б.
једна од дрвених греда које служе као подлога моста.
— Из моста] ... су били извађени прагови тако да је над набујалом Њетињом висио само зелени ГвозДени ске̑лет. КН 1946.
- 3.а.
стеновит попречан набор у речном кориту преко којег речна вода пада у слаповима.
— Дрина, прелевајући се преко својих каменитих прагова, јечи да се брда разлежу. Рј.
- 3.б.
подморски гребен.
— Атлас се наставља подморским прагом на Сицилију. ЕГ
- 3.
в. живи камен у земљи.
— Драго моје рало ... видим те ... како као кртица ријеш, у прагове станце задиреш.
- 4.а.
фиг. дом, кућа.
— Јесам ли ја када сиромаха отпустио празна с мога прага?
Али ја сам имао дом, знам што је топлина кућног праrа.
- 4.б.
домовина.
— Не идите, браћо, од родноrа праrа, јер мученој земљи мученика треба!
- 4.в.
место куда се улази, улаз.
— Побједници враћају се у слављу кући ... Ступили су на праг своје домовине.
На прагу града постављен је огроман славолук.
- 4.г.
граница на којој се што испољава: ~ свести.
— Те мале мане стоје испод прага уметничког ефекта.
- 4.д.
време пред сам почетак неког догађаја или стања.
— На прагу је хладна и мокра јесен.
Осјећао је ... да је неком чудном брзином доспио к прагу старачког живота.
Фразе
обијати, обилазити (туђе) прагове, потуцати се по туђим праговима обилазити туђе домове, молећи или просећи; прећи, прекорачити ~, стVпити преко прага ући у кућу; чистити, мести пред својим прагом бринути се о себи, не мешати се у туђе послове.
Изворни текст (OCR)
пра̏г м (лок. пра̀гу) 1. а. греда (од дрвета, камена или метала) која лежи с доње стране врата између довратника. — Ја сам седео на прагу пред кућом. Лаз. Л. Дошао је и одмах с прага питао. Бен. б. покр. довратак, довратник. Вук Рј. 2. а. жел. једна од дрвених греда које служе као подлога за железничке или трамвајске шине. — Једна је црна локомотива ... пројурила, те се јоШ дуго чуло како шиње на заглавцима прагова ударају у једноличном размаку. Крл. Низ пругу Радојкине сукње лепршају на ветру, а она, босонога, одважно скаче преко прагова и рукама весла по ваздуху. Рад. Д. б. једна од дрвених греда које служе као подлога моста. — Из моста] ... су били извађени прагови тако да је над набујалом Њетињом висио само зелени ГвозДени ске̑лет. КН 1946. 3. а. стеновит попречан набор у речном кориту преко којег речна вода пада у слаповима. — Дрина, прелевајући се преко својих каменитих прагова, јечи да се брда разлежу. Рј. А. б. подморски гребен. — Атлас се наставља подморским прагом на Сицилију. ЕГ 3. в. живи камен у земљи. — Драго моје рало ... видим те ... како као кртица ријеш, у прагове станце задиреш. Ђон. 4. фиг. а. дом, кућа. — Јесам ли ја када сиромаха отпустио празна с мога прага? Ботић. Али ја сам имао дом, знам што је топлина кућног праrа. Сим. б. домовина. — Не идите, браћо, од родноrа праrа, јер мученој земљи мученика треба! Шант. в. место куда се улази, улаз. — Побједници враћају се у слављу кући ... Ступили су на праг своје домовине. Том. На прагу града постављен је огроман славолук. Вујач. Г. граница на којој се што испољава: ~ свести. — Те мале мане стоје испод прага уметничког ефекта. Панд. д. време пред сам почетак неког догађаја или стања. — На прагу је хладна и мокра јесен. Лал. Осјећао је ... да је неком чудном брзином доспио к прагу старачког живота. Шимун.