пра́зан

празан QA: medium

Лема

празан

Извор

том 4, стр. 845, редослед 22

1.а.
у коме нема ништа, који није ничим испуњен, напуњен.
— Краљева је кеса празна.
Шен.
1.б.
који није натоварен.
— 1огнавши у варош празна парипа, упути се кући усред подне.
Ћип.
1.в.
у коме нико не станује, у коме нема никога, ненасељен.
— Разори град и улице остави празне.
М-И
1.г.
који ние запоседнут или заузет.
— Одједном угледаше сви празан кревет баба-Цанин.
Рист.
1.д.
који није испуњен радом, послом.
— Мнсге дангубице и нерадинице дошле на трг од дуга празна времена. Шапч.
1.ђ.
ничим незачињен, без меса.
— Неколико мјесеци јели су слабо, празно вариво. Леск Ј.
1.е.
који је без новца.
— Подај му по који грош, нек није празан.
Мул.
1.ж.
духовно ограничен.
— Нису ти људи зли, нису одвратни. Али празни су, ужасно празни.
Нех.
2.а.
фиг. који је лишен озбиљног значења, који нема важности, неоснован.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— То су само празне ријечи.
Кум.
2.б.
који није испуњен садржајем, јалов, штур, бесадржајан.
— Ја само гледам своју будућност празну и пусту
Дом.
2.в.
неродан, неплодан.
— Празна година не даде му прилике да дође до новаца.
Шапч.
2.г.
неостварљив, бескористан, узалудан.
— Ја да их узроке могу у боље променити, удвојио бих труд. Али то би била празна жеља и сан.
Шапч.
2.д.
безизражајан, туп, мртав (о очима, погледу).
— Погледом празним срце прободе. Крањч. С.
2.ђ.
који је без знакова живота, без покрета, безгласан.
— Копите праскаво одјекују у празној ноћи, те ми се причињава као да се шума притајила.
Јак.
2.е.
безначајан.
— Кад га је то чувство просунуло, њему је ковац ... посто празан и ништетан. Ко̄. Ј.

Фразе

пресипати, претакати из шVnљег у празно бавити се узалудним, бескорисним послом.

Изворни текст (OCR)

пра́зан, -зна, -зно 1. а. у коме нема ништа, који није ничим испуњен, напуњен. — Краљева је кеса празна. Шен. б. који није натоварен. — 1огнавши у варош празна парипа, упути се кући усред подне. Ћип. В. у коме нико не станује, у коме нема никога, ненасељен. — Разори град и улице остави празне. М-И. г. који ние запоседнут или заузет. — Одједном угледаше сви празан кревет баба-Цанин. Рист. д. који није испуњен радом, послом. — Мнсге дангубице и нерадинице дошле на трг од дуга празна времена. Шапч. ђ. ничим незачињен, без меса. — Неколико мјесеци јели су слабо, празно вариво. Леск Ј. е. који је без новца. — Подај му по који грош, нек није празан. Мул. ж. духовно ограничен. — Нису ти људи зли, нису одвратни. Али празни су, ужасно празни. Нех. 2. фиг. а. који је лишен озбиљног значења, који нема важности, неоснован. — То су само празне ријечи. Кум. б. који није испуњен садржајем, јалов, штур, бесадржајан. — Ја само гледам своју будућност празну и пусту Дом. в. неродан, неплодан. — Празна година не даде му прилике да дође до новаца. Шапч. г. неостварљив, бескористан, узалудан. — Ја да их узроке могу у боље променити, удвојио бих труд. Али то би била празна жеља и сан. Шапч. д. безизражајан, туп, мртав (о очима, погледу). — Погледом празним срце прободе. Крањч. С. ђ. који је без знакова живота, без покрета, безгласан. — Копите праскаво одјекују у празној ноћи, те ми се причињава као да се шума притајила. Јак. е. безначајан. — Кад га је то чувство просунуло, њему је ковац ... посто празан и ништетан. Ко̄. Ј.