празнѝна
празнина
Лема
празнина
Извор
том 4, стр. 846, редослед 7
- 1.
празан, ничим неиспуњен простор.
— Приђе огњишту и стаде ... загледати по лонцима ... и шерпењама, али одасвуд је зијала страховита празнина.
- 2.
особина или својство онога што је празно: ~ дома, ~ лопте, ~ разговора.
- 3.а.
фиг. одсутност, непостојање чега у довољно количини, непотпуност, недостатак.
— Разматрајући ... обе ове теорије ми видимо празнине и у једној и у друго].
- 3.б.
стање у коме је ко лишен моралне снаге и способности за стваралачки рад.
— У његовој души настаде мукла, безутјешна празнина.
- 3.в.
стање кад је што упрджњено, упражњеност.
— За случај празнине на пријестолу има унук право на круну.
- 54.
Речник српскохрватскога књижевног језика, 1V
Фразе
законска ~ правн. случај кад у закону није што предвиђено (тада се пресуда доноси по здравом разуму, по правној анахогији). — Пошто су многи од тих закона најновијега датума, није у тако кратко вријеме могла настати ни парламентарна пракса која би испунила законске празнине. Мј. 1936.
Изворни текст (OCR)
празнѝна ж 1. празан, ничим неиспуњен простор. — Приђе огњишту и стаде ... загледати по лонцима ... и шерпењама, али одасвуд је зијала страховита празнина. Срем. 2. особина или својство онога што је празно: ~ дома, ~ лопте, ~ разговора. 3. фиг. а. одсутност, непостојање чега у довољно количини, непотпуност, недостатак. — Разматрајући ... обе ове теорије ми видимо празнине и у једној и у друго]. Марк. Св. б. стање у коме је ко лишен моралне снаге и способности за стваралачки рад. — У његовој души настаде мукла, безутјешна празнина. Леск. Ј. в. стање кад је што упрджњено, упражњеност. — За случај празнине на пријестолу има унук право на круну. Нех. 54 Речник српскохрватскога књижевног језика, 1V