Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

пра̑зничан

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 846

пра̑зничан

празничан

Лема

празничан

Извор

том 4, стр. 846, редослед 10

  1. 1.а.

    који припада празнику, који се односи на празник.

    — Оштрим пискутавим гласом појала је празнични тропар не гледајући у брата.
    Чипл.
  2. 1.б.

    који је приређен у славу празника: ~ ручак.

  3. 2.

    који се носи, који се употребљава о празнику (о оделу).

    — Скинуо би са себе своје радничко одијело и навукао чисто, празнично.
    Цар Е.
  4. 3.а.

    који се празнује, свечан.

    — И ми смо са њима у овај празнични мај. Б 1959.
  5. 3.б.

    свечано расположен, радостан, срећан.

    — Тај празнични, благи штимунг осјетио се и у тмурној, тешким ароматима засићеној ста И.
    Кол.
Изворни текст (OCR)
пра̑зничан, -чна, -чно 1. а. који припада празнику, који се односи на празник. — Оштрим пискутавим гласом појала је празнични тропар не гледајући у брата. Чипл. б. који је приређен у славу празника: ~ ручак. 2. који се носи, који се употребљава о празнику (о оделу). — Скинуо би са себе своје радничко одијело и навукао чисто, празнично. Цар Е. 3. а. који се празнује, свечан. — И ми смо са њима у овај празнични мај. Б 1959. б. свечано расположен, радостан, срећан. — Тај празнични, благи штимунг осјетио се и у тмурној, тешким ароматима засићеној ста И. Кол.