пракара̀тӯр
пракаратур
Лема
пракаратур
Етимологија
Latin
Извор
том 4, стр. 848, редослед 26
- —
онај који у цркви послужује, црквењак, параклисар, сакристан.
— Пракаратур је на бакреном тасу сакупљао новац по цркви.
Изворни текст (OCR)
пракара̀тӯр, -у́ра м лат. онај који у цркви послужује, црквењак, параклисар, сакристан. — Пракаратур је на бакреном тасу сакупљао новац по цркви. Андр. И.