пра̏ме̄н
прамен
Лема
прамен
Извор
том 4, стр. 852, редослед 8
- 1.
чуперак косе, кудеље, траве и сл.
— Ишчупа један прамен траве, те запуши клепетушу на овну предводнику.
У неочешљаним праменовима косе ... заплело се неколико пер из јастука.
- 2.а.
танка, дугуљаста пруга, трака чега (магле, светла, сунца, кише, мрака).
— Из увала горе дизали су се још праменови магле.
Опазим прамен прашине.
Нигде, ни из једне баџе веселог прамена дима.
Један талас лупи и праменови воде сунуше преко крова лађе].
- 2.б.
одвојен, протегнут део чега који се истиче.
— У даљини на хоризонту видео се прамен шуме.
- 3.
ситан део чега (пахуљица, мрва).
— Снег у крупним праменовима све јаче и јаче покриваше земљу.
- 4.
фиг. скуп чега што је међу собом повезано и испреплетено.
— Око њега колутају праменови уморног снатрења о пролазности човјека у простору и времену.
Као мирис тамјана из прастарих одежда, дижу се у мојој души праменови магловитих детињских успомена.
Изворни текст (OCR)
пра̏ме̄н, пра̏мена м 1. чуперак косе, кудеље, траве и сл. — Ишчупа један прамен траве, те запуши клепетушу на овну предводнику. Јакш. Ђ. У неочешљаним праменовима косе ... заплело се неколико пер из јастука. Пав. 2. а. танка, дугуљаста пруга, трака чега (магле, светла, сунца, кише, мрака). — Из увала горе дизали су се још праменови магле. Том. Опазим прамен прашине. Матош. Нигде, ни из једне баџе веселог прамена дима. Јевт. Један талас лупи и праменови воде сунуше преко крова лађе]. Јак. б. одвојен, протегнут део чега који се истиче. — У даљини на хоризонту видео се прамен шуме. Моск. 3. ситан део чега (пахуљица, мрва). — Снег у крупним праменовима све јаче и јаче покриваше земљу. Лаз. Л. 4. фиг. скуп чега што је међу собом повезано и испреплетено. — Око њега колутају праменови уморног снатрења о пролазности човјека у простору и времену. Крл. Као мирис тамјана из прастарих одежда, дижу се у мојој души праменови магловитих детињских успомена. Петр. В.