Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

пра̀ме̄ње

стом 4, стр. 852

пра̀ме̄ње

прамење

Лема

прамење

Извор

том 4, стр. 852, редослед 15

  1. —

    зб. им. од прамен.

    зб. им. — збирна именицазб. — збирноим. — именица
    — Подиже главӯ, по блазињи разасу се прамење црне косе. Ћип. Ни гласа чути, само што снијежно прамење прамиња и шуми мукло. Пец. Разлио се ваздух у прамење бело.
    Дис.
Изворни текст (OCR)
пра̀ме̄ње с зб. им. од прамен. — Подиже главӯ, по блазињи разасу се прамење црне косе. Ћип. Ни гласа чути, само што снијежно прамење прамиња и шуми мукло. Пец. Разлио се ваздух у прамење бело. Дис.