прамѝњати
прамињати
Лема
прамињати
Извор
том 4, стр. 852, редослед 20
- 1.
падати у праменима.
— У зраку је студено и снијег почиње прамињати.
Не осећа како га засипа снег који је крупно прамињао. Пол. 1954.
- 2.
горети слабом треперавом светлошћу, пламсати, светлуцати.
— Запаљене мртвачке свијеће ... прамињају усред дана.
Суво грање ... чинило се жалосније од гробова с искривљеним ... крстачама у чијем су подножју прамињали жишци кандила.
- 3.
кретати се као прамен, вући се.
— Трактори нам ткају преко њива, тамо и овамо, као чункови, за њима прамиња дим и слажу се бразде. ЊаН.
Изворни текст (OCR)
прамѝњати, -а̄м несврш. 1. падати у праменима. — У зраку је студено и снијег почиње прамињати. Кос. Не осећа како га засипа снег који је крупно прамињао. Пол. 1954. 2. горети слабом треперавом светлошћу, пламсати, светлуцати. — Запаљене мртвачке свијеће ... прамињају усред дана. Франг. Суво грање ... чинило се жалосније од гробова с искривљеним ... крстачама у чијем су подножју прамињали жишци кандила. Дав. 3. кретати се као прамен, вући се. — Трактори нам ткају преко њива, тамо и овамо, као чункови, за њима прамиња дим и слажу се бразде. ЊаН.