Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

пра̑м

мтом 4, стр. 851

пра̑м

прам

Лема

прам

Извор

том 4, стр. 851, редослед 14

  1. 1.

    (лок. пра́му) в. прамен (1—3)

    лок. — локативв. — (после броја) век
    — Смеђа коса се у широким прамима низ плећа спуштала.
    Јакш. Ђ.
    Кроз блиједе прамове ... мрака пробијаху ... танане траке ружичне зоре.
    Кос.
    Над њима lce почели спуштати плави прамови кише.
    Шимун.
    Пут је давно пуст. Само с бледог неба белој земљи слеће снежни прам по прам.
    Макс.
  2. 2.

    низ, ниска.

    — Међу њима снаха наша, на глави јој златна круна ... и два прама сува злата.
    НП Вук
Изворни текст (OCR)
пра̑м м (лок. пра́му) 1. в. прамен (1—3). — Смеђа коса се у широким прамима низ плећа спуштала. Јакш. Ђ. Кроз блиједе прамове ... мрака пробијаху ... танане траке ружичне зоре. Кос. Над њима lce  почели спуштати плави прамови кише. Шимун. Пут је давно пуст. Само с бледог неба белој земљи слеће снежни прам по прам. Макс. 2. низ, ниска. — Међу њима снаха наша, на глави јој златна круна ... и два прама сува злата. НП Вук.