Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

прам

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 851

прам

прам

Лема

прам

Извор

том 4, стр. 851, редослед 15

  1. в.

    (а) предл. в. према.

    предл. — предлогв. — (после броја) век
    — Сједим на два камена прам истоку. Љуб. Прам мјесецу чибук запалио. Ботић. Спустише сунцобране и затворише их прама вјетру.
    Ћип.
Изворни текст (OCR)
прам(а) предл. в. према. — Сједим на два камена прам истоку. Љуб. Прам мјесецу чибук запалио. Ботић. Спустише сунцобране и затворише их прама вјетру. Ћип.