Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

пра̀нгија

жтом 4, стр. 853

пра̀нгија

прангија

Лема

прангија

Етимологија

Turkish

Извор

том 4, стр. 853, редослед 9

  1. 1.

    врста топа за избацивање сигналних метака и за пуцање приликом каквих свечаности; исп. мужар (1).

    исп. — испореди
    — Кад ... загрме прангије ... хтио бих да будем тада поред њега.
    Хорв.
    Звона звоне и пуцају прангије.
    Дом.
    Ова сликовита свечаност биће попраћена паљбом прангија. Пол. 1958.
  2. 2.

    фиг. погрд. тврдоглав човек.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислупогрд. — погрдно
    — Е, баш ми је криво, прико, што не могу сад да ти докажем, прангијо једна, колико сам ти пријатељ.
    Срем.
Изворни текст (OCR)
пра̀нгија ж тур. 1. врста топа за избацивање сигналних метака и за пуцање приликом каквих свечаности; исп. мужар (1). — Кад ... загрме прангије ... хтио бих да будем тада поред њега. Хорв. Звона звоне и пуцају прангије. Дом. Ова сликовита свечаност биће попраћена паљбом прангија. Пол. 1958. 2. фиг. погрд. тврдоглав човек. — Е, баш ми је криво, прико, што не могу сад да ти докажем, прангијо једна, колико сам ти пријатељ. Срем.