Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

пра̏с

узвтом 4, стр. 854

пра̏с

прас

Лема

прас

Извор

том 4, стр. 854, редослед 20

  1. —

    оном. глас или прасак који се чује кад пукне пушка, кад ко кога удари или кад што изненада тресне.

    оном. — ономатопеја
    — Док кола стала, док ми чули певанку, у том и пушка
    — прас. Ад. Мој Турчин, баш домаћин, кремењачом прас и прекрха ми кост.
    Буд.
    Ја теби брат! Теби брат! Теби! — па прас посред сриједе лобање.
    Бан.
Изворни текст (OCR)
пра̏с2 узв. оном. глас или прасак који се чује кад пукне пушка, кад ко кога удари или кад што изненада тресне. — Док кола стала, док ми чули певанку, у том и пушка — прас. Ад. Мој Турчин, баш домаћин, кремењачом прас и прекрха ми кост. Буд. Ја теби брат! Теби брат! Теби! — па прас посред сриједе лобање. Бан.