пра̑х

прах QA: medium

Лема

прах

Извор

том 4, стр. 860, редослед 20

1.а.
најситније честице, настале дробљењем или мрвљењем чега тврдог, које се због своје мале тежине лако дижу у ваздух и падају по површини, прашина.
— Спахија ободе бесног хата и нестаде га у диму од праха.
Јакш. Ђ.
1.б.
најситније честице течности кад водени млаз пада или се водена маса разбија о стеновиту обалу и распрскава.
— А тада ромор водоскока у облаку од бијела праха испуни сузом оба ока.
Уј.
Још једном се вал пропне ... и разбије о стијене у ситни водени прах.
Кркл.
2.
барут.
— Што год бјеше праха у Удбињу, то је бане хитно потрошио мећућ с града топе и лумбарде.
НП Вук
На несрећу своју спомене ... нешто о Мишчевићу и баци тако искру у пра2.
Ђал.
3.
мртво тело, смртни остаци.
— Ако сабљу пољубиш крваву и запловиш у ноћне валове, сљедује ти праху светковање.
Њег.
Посљедњи ће данак проћи. Створит ћу се прахом скоро.
Наз.
4.а.
оно што је краткотрајно, пролазно, слабо.
— Дјеца смо праха ...
Крањч. Стј
Сви тренуци су тренуци слабости, и стида и срама, и све је у човеку прах и пролазност.
ЛМС 1951..
4.б.
бедно, ниско, ништавно стање у коме се неко налази.
— Још се нигда није Човек за живота свога подигао из праха на такву висину.
Нен. Љ.
Кунимо се ... да ћемо дизати ... домовину из ропскога праха.
Шен.
пре д ки м поклонити се коме, признати коме надмоћ; цветни ~ бот. мноштво врло ситних зрнашца различне боје, највише жуте, као део прашника у круници цвета, пелуд, полен.

Фразе

бацити, (бацати) коме ~ у очи в. уз бацити (изр.); звездани ~ космичка прашина; млечни ~, млеко у праху осушено млеко и претворено у прашину ради конзервирања и лаког транспорта; није примирисао праха није био у борби; није изумео праха не истиче се памећу; мир праху његову! уобичајена формула при опраштању с покојником; оборити (обратити, претворити, смрвити, сатрти, самлети, срушити) у ~ потпуно уништити; отићи (пасти, срушити се) у ~ пропасти; отрести ~ с ногу потпуно и коначно прекинути везу с ким; пасти у

Изворни текст (OCR)

пра̑х м 1. а. најситније честице, настале дробљењем или мрвљењем чега тврдог, које се због своје мале тежине лако дижу у ваздух и падају по површини, прашина. — Спахија ободе бесног хата и нестаде га у диму од праха. Јакш. Ђ. б. најситније честице течности кад водени млаз пада или се водена маса разбија о стеновиту обалу и распрскава. — А тада ромор водоскока у облаку од бијела праха испуни сузом оба ока. Уј. Још једном се вал пропне ... и разбије о стијене у ситни водени прах. Кркл. 2. барут. — Што год бјеше праха у Удбињу, то је бане хитно потрошио мећућ с града топе и лумбарде. НП Вук. фиг. На несрећу своју спомене ... нешто о Мишчевићу и баци тако искру у пра2. Ђал. 3. мртво тело, смртни остаци. — Ако сабљу пољубиш крваву и запловиш у ноћне валове, сљедује ти праху светковање. Њег. Посљедњи ће данак проћи. Створит ћу се прахом скоро. Наз. 4. а. оно што је краткотрајно, пролазно, слабо. — Дјеца смо праха ... Крањч. Стј. Сви тренуци су тренуци слабости, и стида и срама, и све је у човеку прах и пролазност. ЛМС 1951. б. бедно, ниско, ништавно стање у коме се неко налази. — Још се нигда није Човек за живота свога подигао из праха на такву висину. Нен. Љ. Кунимо се ... да ћемо дизати ... домовину из ропскога праха. Шен.