пра́шак

прашак

Лема

прашак

Извор

том 4, стр. 861, редослед 20

1.
јако уситњене честице неке тврде материје, прах, прашина.
— Птица ... одлети хитро с Никина рамена, узбуркавши прашак који се једва смирио у сунчаном траку.
Војн.
Била је већ зима, једна од оних што опљачка)у земљу вјетровима, а прашком снијега не покрију њену жалосну голотињу.
Лал.
2.
лековита материја самлевена у прах.
— Кочијаш ... донесе прашака и пилула.
Крањч. Стј
Тражио је] ... да му се да̂ прашак за умирење.
Сек.
3.
једна од многобројних ситних честица које садрже у себи материју у праху.
— Место оне поносите зграде биће само два-три прашка лака да се плаше од ветрића свака.
Радич.
Онај први атом, онај први прашак, она неизмјерна маленкост!
Ђал.
4.
прашење. Вук Рј.
dialectal
5.а.
фиг. нешто врло ситно, мало.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Ја не повраћам ништа, ни трунка, ни прашка.
Шен.
Један ми прашак силе твоје дај, да њим понесем јада мога свет!
Кост. Л.
5.б.
светлост која се причињава, изгледа као фина прашина.
— По ноћи се љеска мјесечина, а кроз онај свијетли прашак мијеша се шуштање класја.
Марј. М.
И учини му се ... као да гледа поље под сивим прашком свитања.
НК 1946

Фразе

сапунски ~ средство за прање рубља у облику праха.

Изворни текст (OCR)

пра́шак, -шка м 1. јако уситњене честице неке тврде материје, прах, прашина. — Птица ... одлети хитро с Никина рамена, узбуркавши прашак који се једва смирио у сунчаном траку. Војн. Била је већ зима, једна од оних што опљачка)у земљу вјетровима, а прашком снијега не покрију њену жалосну голотињу. Лал. 2. лековита материја самлевена у прах. — Кочијаш ... донесе прашака и пилула. Крањч. Стј. Тражио је] ... да му се да̂ прашак за умирење. Сек. 3. једна од многобројних ситних честица које садрже у себи материју у праху. — Место оне поносите зграде биће само два-три прашка лака да се плаше од ветрића свака. Радич. Онај први атом, онај први прашак, она неизмјерна маленкост! Ђал. 4. покр. прашење. Вук Рј. 5. фиг. а. нешто врло ситно, мало. — Ја не повраћам ништа, ни трунка, ни прашка. Шен. Један ми прашак силе твоје дај, да њим понесем јада мога свет! Кост. Л. б. светлост која се причињава, изгледа као фина прашина. — По ноћи се љеска мјесечина, а кроз онај свијетли прашак мијеша се шуштање класја. Марј. М. И учини му се ... као да гледа поље под сивим прашком свитања. НК 1946.