Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

пра̀шина

жтом 4, стр. 862

пра̀шина

прашина QA: medium

Лема

прашина

Варијанте

прашѝна

Извор

том 4, стр. 862, редослед 3

  1. 1.а.

    ситне честице које настају сушењем или мрвљењем органских и неорганских материја.

    — И при најмањем додиру диже се са земље ситна и јетка прашина.
    Донч.
    Борци су чепркали по својим торбама не би ли нашли ... мало прашине од дувана.
    Чол.
  2. 1.б.

    распршене најситније честице воде или снега.

    — Руши се у село тежак стуб воде који се у паду сав раствори у водену прашину.
    Дуч.
    Онда се спусти и притаји иза високог намета, са чије је оштре ивице треперила на мјесечини снијежна прашина.
    Вуков.
  3. 2.

    оно што је налик на прашину.

    — Време је било посуло по овој коси, некад тако бујној, прашину седих власи.
    Уск.
  4. 3.а.

    фиг. оно што је на ниском степену развитка; стање нера3

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — вијености.
    — То уздизање музичке културе је болесна појава чије клице потичу из наше музичке прашине. КН 1956.
  5. 3.б.

    оно што је мање вредности.

    pejorative
    пеј. — пејоративно
    — Та зар ови Раци, зар ова рита, ова прашина да вас, синове Арпада ... као плеву ... разноси?
    Јакш. Ђ.
  6. 3.в.

    прашак (5б): Месечева

    — Стаја је била заронила У мутну прашину свитања.
    Бен.
  7. 3.г.

    узбуна, узрујаност, љутња.

    — Бајкићева претња није га нимало бринула. У најгорем случајУ, мало прашине ... која се може врло лако растерати једном простом изјавом.
    Ћос. Б.

Фразе

бацити (бацати) коме прашину у очи в. уз бацити (изр.); дићи (узвитлати)
Изворни текст (OCR)
пра̀шина и прашѝна ж 1. а. ситне честице које настају сушењем или мрвљењем органских и неорганских материја. — И при најмањем додиру диже се са земље ситна и јетка прашина. Донч. Борци су чепркали по својим торбама не би ли нашли ... мало прашине од дувана. Чол. б. распршене најситније честице воде или снега. — Руши се у село тежак стуб воде који се у паду сав раствори у водену прашину. Дуч. Онда се спусти и притаји иза високог намета, са чије је оштре ивице треперила на мјесечини снијежна прашина. Вуков. 2. оно што је налик на прашину. — Време је било посуло по овој коси, некад тако бујној, прашину седих власи. Уск. 3. фиг. а. оно што је на ниском степену развитка; стање нера3- вијености. — То уздизање музичке културе је болесна појава чије клице потичу из наше музичке прашине. КН 1956. б. пеј. оно што је мање вредности. — Та зар ови Раци, зар ова рита, ова прашина да вас, синове Арпада ... као плеву ... разноси? Јакш. Ђ. в. прашак (5б): Месечева