пра́шити
прашити
Лема
прашити
Извор
том 4, стр. 862, редослед 13
- 1.
дизати прашину.
— Постуле му ... једнако стружу и праше по цести.
Иде жена, праши за собом слабим опанцима.
Вјетар је духао из све снаге и тако је прашио снијегом.
- 2.
фиг. журно ићи, бежати.
— Кнез праши низа село прогоњен гњевним невидљивим ројем.
- 3.а.
фиг. живо, оштро пуцати, гађати.
— Пушке праше с једне и с друrе стране. Цар
- 3.е.
Док сам јурио стрмином цесте, ђаво је урликао на отвореном прозору и за мном прашио Кубуром. Мих.
- 3.б.
(кога) гонити, терати.
— Тко ће на повлачењу штитити наше другове, тко ће прашити банду.
- 4.
(што) ипрашивати, чистити од прашине, трести.
— Прашећи униформу, он би их звездице са неким презирањем зврцнуо прстом.
Слушкиње ... су цијелога дана прашиле туђе сагове.
- 5.
агр. чинити земљу сипком, растреситом, окопавати.
— Одгртао сам, резао, заламао и прашио виноград.
Земља је к томе сипка ... зато је прашимо орућ.
Фразе
иш, не праши! разг. не говори којешта!; ~ коме тур фам. жестоко тући, би̏ти (кога).
ра дити што (јести, тући се и сл.) да се све пр аши радити и сл. што врло жсиво.
Пододреднице
1. стварати облак прашине. — Преко, у магли дима и земље, која се прашила и ковитлала, виде се руске жице. Црњ. 2. падати у ситним капљицама, разбијати се у ситне капи. — Гледаху равно преда се, кано да мотре како се Купа праши подаље од града међу гребенима. Кум
Изворни текст (OCR)
пра́шити, пра̂шӣм несврш. 1. дизати прашину. — Постуле му ... једнако стружу и праше по цести. Ћор. Иде жена, праши за собом слабим опанцима. Сиј. Вјетар је духао из све снаге и тако је прашио снијегом. Бен. 2. фиг. журно ићи, бежати. — Кнез праши низа село прогоњен гњевним невидљивим ројем. Ћоп. 3. фиг. а. живо, оштро пуцати, гађати. — Пушке праше с једне и с друrе стране. Цар Е. Док сам јурио стрмином цесте, ђаво је урликао на отвореном прозору и за мном прашио Кубуром. Мих. б. (кога) гонити, терати. — Тко ће на повлачењу штитити наше другове, тко ће прашити банду. Хорв. 4. (што) ипрашивати, чистити од прашине, трести. — Прашећи униформу, он би их звездице са неким презирањем зврцнуо прстом. Јакш. Ђ. Слушкиње ... су цијелога дана прашиле туђе сагове. Козарч. 5. агр. чинити земљу сипком, растреситом, окопавати. — Одгртао сам, резао, заламао и прашио виноград. Шапч. Земља је к томе сипка ... зато је прашимо орућ. Марет.