пра́штати
праштати
Лема
праштати
Варијанте
пра̏штати
Извор
том 4, стр. 863, редослед 26
- —
праскати, пуцати, распрскавати се.
— Цијело Бадње вече праштале су по двориштима пушке и кубуре.
Није имао жижак чиме да се храни, па је сагоревао и праштао као да вришти.
Тканина је праштала и пуцала по шавовима.
Око поноћи, док смо пресипали казан, посвађали смо се
— те је све праштало. ал. пра́штати,2 пра̂шта̄м несврш. 1. заборављати чију кривицу, ослобађати кога од-; говорности.
— Праштам од срца.
Друштво не прашта лако непажњу према; себи.
2. фиг. пропуштати.
— Где је нашо̂ сласти, ту јој није прашто̂.
Фразе
праштајте! а) израз жаљења због учињеног узнемиривања. — Праштајте, свете сени, што вам кости потресам! Вес. б) нар. узвик при растанку. — Збогом, праштајте! и̂з*е, у̏у̏кње у̏?4е «ч разлијежу се гласови већ готово пријегорно. ип.; ~ се са животом умирати.
Пододреднице
1. растајати се с ким, поздрављајући се при растанку. — Кад се праштао с нама,; плакао је и љубио се са свима, као да је предвиђао да се више нећемо видети. Ранк. Гости, видећи да се поново спрема јаки пљусаћ, поустајаше, куцнуше се јоШ једном и стадоше се праштати. Шимун. 2. напуштати, остављати што. — Кад су се бискуп Кожичић и кнез Крсто праштали с Римом, носили су са собом »наду Хрвата«. Нех
Изворни текст (OCR)
пра́штати1 и пра̏штати, -тӣм несврш. праскати, пуцати, распрскавати се. — Цијело Бадње вече праштале су по двориштима пушке и кубуре. Пав. Није имао жижак чиме да се храни, па је сагоревао и праштао као да вришти. Рист. Тканина је праштала и пуцала по шавовима. Донч. фиг. Око поноћи, док смо пресипали казан, посвађали смо се — те је све праштало. ал. пра́штати,2 пра̂шта̄м несврш. 1. заборављати чију кривицу, ослобађати кога од-; говорности. — Праштам од срца. Шен. Друштво не прашта лако непажњу према; себи. Ранк. 2. фиг. пропуштати. — Где је нашо̂ сласти, ту јој није прашто̂. Змај.