праћа̀кати

правити брзе, кратке покрете читавим телом (рукама и ногама) настојећи се ослободити, бацакати се, превртати се, копрцати се. — Равнатељ се загледа у мирну пучину по којој се овај час праћакало неколико дупина. Новак. Мајка га оставила чим се родио ... а он је махао ручицама по ваздуху, праћакао се и мрмљао нешто. Рист. фиг. Он се љути, праћака и баца, говори свакоме како га једнако зивкају .. _ес праћа̀кнути се, пра̀ћакне̄м се сврш. учинити брз и кратак скок читавим телом, грчевито се стрести, задрхтати. — Ноћ је јасна ... ријека широка ... праћакнула се риба ... све је тихо. Л-К. Свињче се последњи пут праћакну. Већ виси о два клина, глава доле. Поп. Ј