Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

првосвѐћенӣк

мтом 4, стр. 868

првосвѐћенӣк

првосвећеник

Стална адреса

Лема

првосвећеник

Извор

том 4, стр. 868, редослед 30

  1. 1.

    = првосвештеник 1 врховни свећеник старих Јевреја и у неких старих многобожачких народа.

  2. 2.

    рлг. назив духовног лица највишег чина.

    рлг. — религија
    — Златну круну првосвећеника обећај му свећенику], све ће за њу дати: част и образ.
    Јакш. Ђ.
Изворни текст (OCR)
првосвѐћенӣк м = првосвештеник 1. врховни свећеник старих Јевреја и у неких старих многобожачких народа. 2. рлг. назив духовног лица највишег чина. — Златну круну првосвећеника обећај му свећенику], све ће за њу дати: част и образ. Јакш. Ђ.