Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

пр̏вотнӣ

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 869

пр̏вотнӣ

првотни

Лема

првотни

Извор

том 4, стр. 869, редослед 18

  1. а.

    који је први у нечему или по нечему, почетни, првобитан (4).

    — Е́ад се првотни утисци подвргну контроли Хладнијег запажања ... онда је прво што се констатира: боја.
    Батут
    Гибање је] ... посљедица узрока који је првотнији од њеrа.
    Баз.
  2. б.

    који је био у употреби пре другога, бивши, ранији, првобитан (3).

    — Напуштено је првотно славенско Ћирилово писмо, тешка глагољица.
    Барац
Изворни текст (OCR)
пр̏вотнӣ, -а̄, -о̄ а. који је први у нечему или по нечему, почетни, првобитан (4). — Е́ад се првотни утисци подвргну контроли Хладнијег запажања ... онда је прво што се констатира: боја. Батут. Гибање је] ... посљедица узрока који је првотнији од њеrа. Баз. б. који је био у употреби пре другога, бивши, ранији, првобитан (3). — Напуштено је првотно славенско Ћирилово писмо, тешка глагољица. Барац.