Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

прда̀чина

жтом 4, стр. 870

прда̀чина

прдачина

Лема

прдачина

Извор

том 4, стр. 870, редослед 11

  1. —

    спрдња, подсмех, шега(чење) ко се богу моли! Ћоп.

    — Стари вук пасја прдачина. Н. посл.
    Вук
    — Ма не питајте ви, тога посла и те прдачине, прда́чити се, пр̀да̄чӣм се несврш. правити спрдњу с ким, потпрдивати се, подсмевати се, шегачити се с ким. — Лако је ... теби, газди човеку, прдачити се са мном.
    Срем.
Изворни текст (OCR)
прда̀чина ж спрдња, подсмех, шега(чење). — Стари вук пасја прдачина. Н. посл. Вук. —Ма не питајте ви, тога посла и те прдачине, ко се богу моли! Ћоп. прда́чити се, пр̀да̄чӣм се несврш. правити спрдњу с ким, потпрдивати се, подсмевати се, шегачити се с ким. — Лако је ... теби, газди човеку, прдачити се са мном. Срем.