Одредница

преби́рати

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 873

преби́рати

пребирати

Лема

пребирати

Варијанте

прѐбирати

Извор

том 4, стр. 873, редослед 22

  1. 1.

    прѐбире̄ м несврш. 1. несврш. и уч. према пребрати.

    несврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол
  2. 2.

    требити, уклањати.

    — У хлад они војници сјели, уши пребирали.
    Јонке
  3. 3.а.

    наизменично изводити једноличне покрете (устима при молитви, прстима премећући зрна бројаница, игала при плетењу и сл.).

    сл. — слично
    — Пребирете уснама, а мисли вам ... не иду к богу.
    М-О
    Сједне на диван ... и почне пребирати бројанице.
    Мат.
    Идући за овцама ... пребирала је сјајним дугим иглама, плела је прслук за рањенике.
    Ћоп.
  4. 3.б.

    журити се правећи ситне кораке, поскакивати.

    — Одмиче ... док је за њим, вјерна и скромна, пребирала куја.
    Ћоп.
  5. 4.а.

    ситно лупкати, куцкати по чему.

    — Кад пјева, онда и палцем пребира по јабучици.
    Маж. М.
  6. 4.б.

    додиривати прстима жице, дирке или устима рупице на музичком инструменту изводећи тонове, мелодије.

    — Једна робињица врло тихо пребире уз гитару.
    Огр.
    Нетко је на прагу пребирао у флауту.
    Бен.
  7. 5.

    извијати гласом, певати с модулацијама.

    с — средњи род
    — Сједи птица црна ластавица, мирно сједи па мило пребира.
    НПХ
  8. 6.

    монотоно казивати, рецитовати.

    — Чули; су се женски гласови у молу гдје тихо пребиру стихове.
    Крл.
  9. 7.

    претурајући, премећући тражити што.

    — Тих и ћутљив, пребирао је нешто по својој торби са забелешкама и литературом.
    Поп. Ј.
  10. 8.а.

    фиг. обнављати у мислима (прошле догађаје, успомене, утиске и сл.).

    фиг. — фигуративно, у преносном смислусл. — слично
    — Почела је пребирати по јучерашњим доживљајима.
    Адум
  11. 8.б.

    подробно испитивати, претресати (у мислима).

    — Шеткао по пословници мрк и љутит ... пребирући по глави тко би могао доћи у обзир.
    Сим.
Изворни текст (OCR)
преби́рати, прѐбӣра̄м и прѐбирати, прѐбире̄ м несврш. 1. несврш. и уч. према пребрати. 2. требити, уклањати. — У хлад они војници сјели, уши пребирали. Јонке. 3. а. наизменично изводити једноличне покрете (устима при молитви, прстима премећући зрна бројаница, игала при плетењу и сл.). — Пребирете уснама, а мисли вам ... не иду к богу. М-О. Сједне на диван ... и почне пребирати бројанице. Мат. Идући за овцама ... пребирала је сјајним дугим иглама, плела је прслук за рањенике. Ћоп. б. журити се правећи ситне кораке, поскакивати. — Одмиче ... док је за њим, вјерна и скромна, пребирала куја. Ћоп. 4. а. ситно лупкати, куцкати по чему. — Кад пјева, онда и палцем пребира по јабучици. Маж. М. б. додиривати прстима жице, дирке или устима рупице на музичком инструменту изводећи тонове, мелодије. — Једна робињица врло тихо пребире уз гитару. Огр. Нетко је на прагу пребирао у флауту. Бен. 5. извијати гласом, певати с модулацијама. — Сједи птица црна ластавица, мирно сједи па мило пребира. НПХ. 6. монотоно казивати, рецитовати. — Чули; су се женски гласови у молу гдје тихо пребиру стихове. Крл. 7. претурајући, премећући тражити што. — Тих и ћутљив, пребирао је нешто по својој торби са забелешкама и литературом. Поп. Ј. 8. фиг. а. обнављати у мислима (прошле догађаје, успомене, утиске и сл.). — Почела је пребирати по јучерашњим доживљајима. Адум. б. подробно испитивати, претресати (у мислима). — Шеткао по пословници мрк и љутит ... пребирући по глави тко би могао доћи у обзир. Сим.