Одредница

пребира̀чица

жтом 4, стр. 874

пребира̀чица

пребирачица QA: medium

Стална адреса

Лема

пребирачица

Извор

том 4, стр. 874, редослед 2

  1. а.

    женска особа пребирач, пробирачица.

  2. б.

    агр. машина за пребирање плодова прѐбити?, пре̏бије̄м (имп. прѐбӣј; трп. прид. пребѝјен, -ѐна, -ѐно и прѐбӣт) сврш. 1. преломити, сломити на два или више делова, комада.

    агр. — агрономија, агрономски, аграрноимп. — императивтрп. прид. — трпни придевприд. — придев
    — Катарку њему по средини пребије страшна бура.
    М-И
    И нагне за њом ... да се чини: пребиће ноге и сломити врат.
    Каш.
    2. јако истући, претући, испребијати.
    — Жандари су га пребили, преломили му ребра.
    Козарч.
    3. убити.
    — Ево га! ... мртав ... пребила га како вола.
    Војн.
    4. фиг. нагло, одједанпут прекинути какво стање, трајање, ток.
    — 1ромовит тутањ тешки сан ми преби.
    Комб.
    Ти и твоје младо друштво морате пребијати и пребити страшну инерцију нашег предратног друштва.
    Сек.
    5. (обично у трп. прид.) фиг. измучити, физички и морално утући, свршити; ослабити.
    — Понекад дођем кући сва пребијена од натезања по економији.
    Сек.
    Будим се знојан ... пребит.
    Кол.
    6. изравнати се у обрачунавању, потраживању, намирити једно с другим; пренети у обрачунавању.
    — Пребисмо ... главе за главе и ране за ране.
    Мат.
    Још пуно има да му измири, али су пребили ... што је остало, измириће му онога дана када пође.
    Сиј.

Фразе

~ дуг трг. изравнати, обрачунати међу собом дуг, потраживање; ни пребијене (пребите) паре (парице, крајцаре) (нема, не вреди) ништа (нема, не вреди); без пребијене (пребите) паре (остати) без ичега (остати).

Пододреднице

~ се

1. сломити се, осакатити се, постати богаљ. — Онај дивљан не скида се с коњских леђа. Док се једног дана не пребије. Сек. 2. нагло, одједанпут се изменити, преметнути се, претворити се. — Страва мV на радост се преби. Змај

сломити се, осакатити се, постати богаљ.нагло, одједанпут се изменити, преметнути се, претворити се.
Изворни текст (OCR)
пребира̀чица ж а. женска особа пребирач, пробирачица. б. агр. машина за пребирање плодова. прѐбити?, пре̏бије̄м (имп. прѐбӣј; трп. прид. пребѝјен, -ѐна, -ѐно и прѐбӣт) сврш. 1. преломити, сломити на два или више делова, комада. — Катарку њему по средини пребије страшна бура. М-И. И нагне за њом ... да се чини: пребиће ноге и сломити врат. Каш. 2. јако истући, претући, испребијати. — Жандари су га пребили, преломили му ребра. Козарч. 3. убити. — Ево га! ... мртав ... пребила га како вола. Војн. 4. фиг. нагло, одједанпут прекинути какво стање, трајање, ток. — 1ромовит тутањ тешки сан ми преби. Комб. Ти и твоје младо друштво морате пребијати и пребити страшну инерцију нашег предратног друштва. Сек. 5. (обично у трп. прид.) фиг. измучити, физички и морално утући, свршити; ослабити. — Понекад дођем кући сва пребијена од натезања по економији. Сек. Будим се знојан ... пребит. Кол. 6. изравнати се у обрачунавању, потраживању, намирити једно с другим; пренети у обрачунавању. — Пребисмо ... главе за главе и ране за ране. Мат. Још пуно има да му измири, али су пребили ... што је остало, измириће му онога дана када пође. Сиј.